Svakom svoje ogledalo by Slobodan Kruscic - HTML preview

98

– Нећеш је добити – вели Брко – схваташ ли ти да сад нијесу непријатељи

ни усташе, а камоли четници, сад смо ми једини непријатељи.

Изгледа излаза нема. Плата седам хиљада, исто толико дом за Сава.

– Ја ћу звати Бранка – вели мајка.

Џабе ти је што ти је зет предсједник општине. Има читав тим који је заду

жен да ломи Мира и његову фамилију.

– Како, мајку му – чуди се Бранко. Саво на крају није добио стипендију јер

ни предсједник не поможе.

Продата је земља у Папратинама, почесмо кућу да градимо, те од тих пара

одвојисмо и Сава уписасмо.

Мујо је отишао у војску, Рајко, старији брат, добио је двојку из владања, а

она је тада била непрелазна. Он и Мило Журић сломили праћком велики про

зор на школи. Истјераше их. И Милова мајка Бојана била је на Голом отоку.

– Вала је немогуће – чуди се Вукоман Смоловић, брат нашег зета Бранка –

да је Слобо пао на поправном из математике.

Ја плачем колико могу. Обали ме у петом разреду основне школе. Профе

сор Вукоман, касније ће бити директор Девете београдске гимназије, каже:

– Слобо је веома бистар. У три разреда код Милоша био је одличан.

– Више је њему Милош давао него што је заслужио – одсијеца Брко.

Милоша је стрељачки вод прислонио четрдесет друге године уз један плот

да га стријељају на Требаљавечком пољу.

– Шта ћете то?

– Да стријељамо учитеља. Само држи четничке говоре, има дуг језик. Доби

ли смо наређење да га стријељамо.

– Па ми постријељасмо све учитеље. Ко ће нам децу учити?

– Рекао је тај и тај да га стријељамо.

– Реците да Миро не да. Милош иде са мном у Мојковац. Он је досад тамо

радио, тамо ће му судити.

– Тако ја спасих Милоша. Код њега сви Крушчићи имају петице. Слобо је код

Петра прошао четврти са добрим, што је отприлике његов крајњи домет.

– Добро – вели Вујо – али, ја сам га пропитивао четири рачунске радње,

разломке и једначине са једном непознатом, све то зна. Оцјене има за врло до

бар успјех, а не да га обали на поправни. Питаћу Вука шта то није знао. Има ту

још нешто!

Миро и Бранко га слушају.

– Данас сам чуо чудо у Бијелом пољу. Сакупио секретар Среско комитета

сву просвјету и заповиједио „Информбировска ђеца не смију да уче и пре-

лазе разреде. Зашто си ти, друже Милоје, овим пашчадима Вешовићима

дао све петице, а већ су у четвртом гимназије“?

– Лично сам им сваку оцјену скресао са десетке на петицу, а даље се није

могло – одговори Милоје.

Тако се извуче Милоје другу секретару,који не зна да се оцјењује од двој

ке до петице.

Слободан Миров Крушчић